ISTRAŽIVANJE JUVENTASA

U Crnoj Gori 63 odsto srednjoškolaca slobodno vrijeme najčešće provodi koristeći internet ili društvene mreže, a omladinski prostori, kulturni, umjetnički i sportski sadržaji su im potrebni kako bi izašli iz zone virtuelnog, pokazalo je istraživanje nevladine organizacije (NVO) Juventas.

Savjetnik na Programu izgradnje kapaciteta OCD, institucija i medija u NVO Juventas, Jovan Dašić, kazao je da je istraživanje „Položaj i potrebe mladih u Crnoj Gori“ sprovedeno među učenicima/cama I, II, III i IV razreda u 37 srednjih škola u Crnoj Gori, od 1. novembra do 19. februara ove godine, a da je analiza izvršena nad 1.915 anketa.

„Dobijeni podaci ukazuju na to da 63 odsto učenika/ca svoje slobodno vrijeme najčešće provodi koristeći internet ili društvene mreže. Svoje slobodno vrijeme, njih 46 odsto provodi družeći se sa vršnjacima van škole (odlasci u kafiće i sl.), dok je izbor za njih 38 odsto sport. Tek 15 odsto učenika navodi da u svoje slobodno vrijeme čita knjige“, rekao je Dašić u PR Centru.

On je kazao da je 43 odsto anketiranih učenika/ca navelo da je bioskop jedan od javnih prostora za provođenje slobodnog vremena koji nedostaje u njihovoj opštini.

„Njih 32 odsto je navelo da u njihovoj opštini nedostaju sportski centri, 32 odsto koncertne hale/dvorane, 27 odsto omladinski klubovi/centri, 17 odsto pozorište. Većina smatra da u opštini nema ili nema dovoljno prostora u kojima bi mladi provodili svoje slobodno vrijeme“, naveo je Dašić.

On je kazao da 69 odsto učenika/ca smatra da u Crnoj Gori nema dovoljno kulturno – umjetničkih sadržaja koji su prilagođeni mladima, ukazujući da je svega njih 14 osto zadovoljno kvalitetom pomenutog sadržaja koji se mladima nudi.

„40 odsto nije posjetilo pozorište u poslednjih 12 mjeseci, 57 odsto nije bilo na književnim večerima/izložbama tokom poslednjih 12 mjeseci, 16 odsto nije pročitalo ni jednu knjigu u tom periodu“, rekao je Dašić.

On je kazao da ovi podaci ukazuju da su mladima potrebni omladinski prostori, kulturni, umjetnički i sportski sadržaji kako bi izašli iz zone virtuelnog.

Kako je istakao Dašić, većina učenika/ca, njih 54 odsto, smatra da u njihovom gradu ne postoji dovoljno dostupnih obuka iz oblasti neformalnog obrazovanja (radionice, treninzi, sekcije i sl) za mlade.

„Ponudili smo nekoliko tema, među kojima su ispitanim srednjoškolcima/kama najzanimljivije: Zapošljavanje (40 odsto), Zdravlje mladih (29 odsto), Preduzetništvo (23 odsto) Kultura i umjetnost (23 odsto), Demokratija i ljudska prava (21 odsto), Emocije (18 odsto)“, rekao je Dašić.

On je saopštio da je 74 odsto učenika/ca stava da je kod neformalnog obrazovanja bitno da ponuđeni program doprinosi njihovom ličnom i profesionalnom razvoju.

„Za 45 odsto anketiranih učenika/ca je važno da pruža mogućnost upoznavanja novih ljudi, za 45 odsto među tri najvažnije odlike dobrog programa je pospješivanje zapošljivosti, a 43 odsto smatra da je važno da se kroz obuku dobije dovoljna količina novih informacija“, kazao je Dašić.

59 odsto ispitanih, kako je istakao, smatra da su neformalne obuke važne.

„Obuke je pohađalo 39 odsto ispitanih, što ne možemo smatrati malim brojem, ali je važno da se mogućnost neformalnog obrazovanja jednako ponudi svima“, rekao je Dašić, ističući da je potrebno povećati ponudu kad su u pitanju teme koje se tiču neformalnog obrazovanja.

Prema njegovim riječima, mišljenje anketiranih srednjoškolaca je podijeljeno o kvalitetu obrazovnog sistema u Crnoj Gori.

„27 odsto anketiranih srednjoškolaca/ki nije zadovoljno kvalitetom obrazovnog sistema u Crnoj Gori. 26 odsto anketiranih srednjoškolaca/ki je zadovoljno kvalitetom obrazovnog sistema u Crnoj Gori. 46 odsto anketiranih srednjoškolaca/ki je izjavilo da i jesu i nijesu zadovoljni kvalitetom obrazovnog sistema u Crnoj Gori“, naveo je Dašić.

On je kazao da velika većina anketiranih srednjoškolaca/ki želi da nastavi svoje obrazovanje nakon srednje škole, navodeći da njih 82 odsto ima u planu da nastavi školovanje nakon srednje škole, dok ih pet odsto ne planira da nastavi školovanje nakon srednje škole.

„Većina (57 odsto) srednjoškolaca/ki smatra da im škola koju trenutno pohađaju, obezbjeđuje znanja i vještine za potrebe tržišta rada i/ili nastavak školovanja, dok gotovo svaki peti (19 odsto) ne smatra isto“, naveo je Dašić.

Da mladi, kako je rekao, nemaju dovoljno uticaja na političke procese i odluke, smatra 73 odsto ispitanih srednjoškolaca.

„Iako političke partije ističu da podmlađuju članstvo, svoje predstavnike u nacionalnom i lokalnim parlamentima, srednjoškolcima nemaju utisak da je faktički uticaj mladih dovoljan“, naveo je Dašić.

On je ukazao da čak 60 odsto ispitanika/ca planira da nakon završenog školovanja, otpočne samostalan biznis.

„Dodatnih 13 odsto je navelo da želi da otpočne svoj biznis, ali za to nema uslova. Sličnu sliku nam daje i podatak da većina anketiranih srednjoškolaca/ki (62 odsto) smatra da je za mladog čovjeka bolje da započne sopstveni posao, nego da radi za druge“, rekao je Dašić.

On je kazao da 64 odsto aketiranih srednjoškolaca smatra da podrška izostaje, odnosno da država ne pomaže mladim ljudima da započnu sopstveni posao.

„Da institucije države ne pomažu mladim ljudima da se zaposle, smatra 58 odsto anketiranih srednjoškolaca“, dodao je Dašić.

Kao najveću prepreku sa kojima se suočavaju mladi prilikom otpočinjanja sopstvenog posla, kako je ukazao, većina anketiranih učenika prepoznaje ukupnu ekonomsku situaciju, odnosno loše uslove za poslovanje u Crnoj Gori (57 odsto).

„Značajan udio ispitanih brine nedostatak početnog kapitala (41 odsto), zatim nedostatak znanja za pokretanje biznisa (36 odsto), nedostatak podrške (34 odsto), ali i nedostatak konkretne poslovne ideje (34 odsto)“, naveo je Dašić.

Ti podaci, kako je rekao, ukazuju na važnost jačanja sistema podrške mladim preduzetnicima, kako u pogledu obuka i mentorstva, tako i u pogledu olakšica za pristup početnom kapitalu.

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Gradovi po mjeri mladih“, koji sprovodi NVO Juventas, uz finansijsku podršku Direktorata za mlade Ministarstva sporta i mladih Crne Gore.