SASTANAK U BRISELU

Evropske vođe planiraju da se sastanu licem u lice na samitu sredinom jula u Briselu da bi pokušali da postignu brzi dogovor o velikom planu obnove poslije korona virusa, dogovoreno je na današnjoj video konferenciji, na kojoj su se pokazala i neslaganja.

“Pojavljuje se konsenzus, što je vrlo pozitivno, ali ne treba ni podcijeniti teškoće”, rekao je predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel koji je vodio današnju video konferenciju na kojoj je trebalo da se otvori put ka kompromisu oko budućeg višegodišnjeg budžeta Unije i plana obnove poslije pandemije vrijednog više stotina milijardi eura.

“Imamo namjeru da organizujemo samit uživo oko sredine jula u Briselu”, rekao je Mišel koji u međuvremenu treba da pripremi revidiran predlog sa unijetim pirimjedbama predstavnika država članica.

Sastanak na kome će evropske vođe biti lično prisutni bi trebalo da olakša razgovore o tako hitnoj i kompleksnoj temi koja zahtjeva jednoglasnost zemalja članica. To će biti prvi samit na koji će fizički doći šefovi vlada i država EU, nakon pojave pandemije korona virusa u Evropi i sprovođenja mjera izolacije sredinom marta.

“Neophodno je da se donese odluka što prije moguće”, rekao je Mišel.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da se nada da dogovor može biti postignut prije nego što se EU zatvori za ljetnji raspust u avgustu.

“Vođe su se jednoglasno složile da ozbiljnost ove krize opravdava ambiciozni zajednički odgovor, odgovor koji uključuje solidarnost, investicije i reforme. Mnoge vođe su naglasile da moramo da učinimo sve u našoj moći da postignemo dogovor uskoro u Evropskom savjetu, prije ljetnje pauze”, rekla je fon der Lajen.

Paket za obnovu osmišljen da pomogne ekonomijama zemalja članica da amortizuju uticaj korona virusa daleko od toga da je naišao na jednoglasno odobravanje.

Fon der Lajen je rekla da ostaju razlike oko pitanja kao što su veličina paketa pomoći, kako će novac biti proslijeđen i razlika između grantova i zajmova u fondu za obnovu.

Da bi se suočila sa ekonomskom krizom Fon der Lajen je predložila revidiran dugoročan budžet za period 2021-2027 koji bi predstavljao oko 1,1 odsto evropskog BDP-a poslije odlaska Velike Britanije, zajedno sa privremenim pojačanjem od 750 milijardi eura izdvojenih za borbu protiv virusa. Cijeli paket predstavlja ogroman stimulus od 1.850 miijardi eura za posustale privrede EU.

Dogovor o planu od 750 milijardi dolara, koji treba da pomogne da EU izađe iz istorijske recesije, obilježiće novu veliku etapu u konstrukciji EU. Prvi put će ta suma biti pozajmljena u ime cijele EU na tržištima, čime se prevazilazi tabu zajedničkog evropskog duga.

Njemačka kancelarka Angela Merkel rekla je na konferenciji za novinare da niko nije doveo u pitanje zajedničko zaduživanje.

Na današnjem virtuelnom samitu svaki vođa je mogao da izloži svoje ciljeve i primedbe o predlogu Evropske komisije da se podrži evropska privreda narušena mjerama uvedenim zbog korona virusa, koji se oslanja na dugoročni budžet za period 2021 do 2027.

Posebno treba pobijediti takozvane štedljive zemlje, Holandiju, Austriju, Švedsku, Dansku, koje imaju velike rezerve prema tom planu od koga će najviše koristi imati južne zemlje EU kao što su Španija i Italija.

Vođe EU treba da prevaziđu znatne razlike od sume tog plana, njegovog trajanja, ravnoteže između zajmova i subvencija, kriterijuima za raspodjelu pomoći kao i delikatnog pitanja uslovljavanja odnosno šta bi trebalo neka zemlja da uradi zauzvrat ako dobije zajam, reforme na primjer.