Dirk Slegel i Falko Gec bili su prijatelji i mnogo pre nego sto su doneli odluku da stave sve na kocku.

Odrasli su zajedno, kao klinci su bili opsednuti fudbalom i ziveli u istom delu podeljenog Berlina. Njihovi domovi bili su veoma blizu zida izgradenog 1961. godine.

Njihovo detinjstvo obelezile su podele – na dobro i zlo, istok i zapad, kapitalisticki imperijalizam i komunisticku utopiju. Obojica su vrlo dobro znala da ne smeju da pominju da kod kuce tajno gledaju zapadnonemacke televizijske programe.

Slegel i Gec su zajedno prosli i kroz mlade kategorije Dinama iz Berlina, sportske organizacije koja je imala podrsku Stazija – ozloglasene istocnonemacke tajne policije. Erih Milke, prvi covek Stazija, bio je pocasni predsednik Dinama.

Dvojica fudbalera su imala jos jednu zajednicku stvar – u ocima drzave delovali su kao osobe kojima se nije moglo verovati.

,,Obojica smo imali problem sa vlastima i Dinamom jer su znali nase porodicne istorije”, objasnjava Slegel.

,,On je imao porodicu u Zapadnoj Nemackoj, a moja tetka je zivela u Engleskoj. To nije bilo dobro za nasu buducnost, posto su nadlezni bili sumnjicavi. Ali istovremeno je to ojacalo nase prijateljstvo”.

Gec je za seniorsku ekipu Dinama debitovao 1979. kao sedamnaestogodisnjak, a Slegel dve sezone kasnije.

Uspeli su da se probiju u prvi tim, uprkos teskim godinama u mladim kategorijama. Kazu da su ih cesto treneri preskakali, a roditeljima je receno da ne bi bilo politicki ispravno da decaci dobiju nagradu – ne sa takvom porodicnom istorijom.

Medutim, njihov talenat je bilo nemoguce ignorisati. Dok su se razvijali kao igraci, poceli su da nastupaju i za mlade reprezentativne kategorije Istocne Nemacke. Kao sportisti, bili su deo male grupe gradana koji su putovali u inostranstvo, ali su uvek bili pod prismotrom.

Stazi je nadgledao sve aspekte svakodnevnog zivota u Istocnoj Nemackoj, sakupljao obavestajne podatke preko mreze dousnika koji su zatim obavestavali dousnike, a ovi slali informacije, pogadate – dousnicima.

Two women walk along Sebastianstrasse, along which the Berlin Wall once ran, on October 2019. The photo underneath shows the same location in 1963

Getty Images

Berlinski zid – nekad i sad

Pojedine procene govore da je svaki 63. gradanin Istocne Nemacke bio dousnik. U organizacionom smislu, Stazi je imao mocnu i sofisticiranu strukturu.

Svrha je bila odrzavanje reda i komunistickog poretka. A fudbal je takode imao ulogu u toj prici.

Milke je verovao da ce Dinamo postati najuspesniji klub u Istocnoj Nemackoj. U periodu od 1979. do 1988. osvojio je rekordnih deset uzastopnih titula prvaka.

Cesto su mogle da se cuje optuzbe da je Dinamo imao pomoc sudijske organizacije i, kako se priseca Slegel – navijaci protivnickih klubova zbog toga su cesto vredali igrace iz Berlina.

Prilikom jednog puta u Svedsku sa mladom reprezentacijom DDR, Gec je poceo da razmislja o tome sta bi mogao da promeni u zivotu.

,,Kad sam postao standardni prvotimac Dinama i reprezentacije, poceo sam da razmisljam o tome sta bi mogla da mi donese fudbalska karijera”, kaze Gec.

,,Morao sam da postavim sebi pitanja. Gde zelim da me ona odvede? Da li cu celu karijeru provesti u DDR i klubu koji mi ne nudi najbolji tretman? U kojem jednog dana mogu da mi kazu ‘hvala, ali ti si zavrsio sa fudbalom zbog toga ko si'”.

Slegel je razmisljao na slican nacin, narocito posle 1982. i omladinskog turnira u Francuskoj na kojem je igrao. Do leta 1983. dvojica prijatelja donela su odluku. Moraju da napuste DDR. Imali su i plan, ali morali da budu oprezni.

Short presentational grey line

BBC

Niste mogli tek tako da pricate gde vam padne na pamet, pogotovo ne o ovome.

Slegel i Gec su cesto setali sami. Odlazili bi da setaju u sumu na po nekoliko sati. To je bilo jedino bezbedno mesto.

,,Pricali smo o tome. Da li mozemo da izvedemo nesto ovako veliko. Nije bilo lako. Morali smo da razmisljamo i o Staziju i o drugim ljudima u klubu. To je bila Falkova i moja velika tajna, niko drugi nije znao”.

Kao prvaci DDR, fudbaleri Dinama su redovno igrali u Kupu evropskih sampiona, takmicenju koje se tada igralo u klasicnom nokaut formatu.

Najbolji rezultat u tom takmicenju Dinamo je ostvario 1980. godine, kada je stigao do cetvrtfinala, gde ga je eliminisao engleski Notingem Forest – kasnije prvak Evrope.

Gec i Slegel su prvo hteli da prebegnu odmah te sezone 1983/84, kada su se i definitivno dogovorili. A zreb za Kup sampiona bio je povoljan.

U prvom kolu igrali su protiv Zenes Esa, sampiona Luksemburga. To je bio lak protivnik, pa je bilo jasno da ce Dinamo proci dalje, a dvojica fudbalera dobiti jos jednu priliku. Imali su i prijatelja za kojeg su mislili da bi mogao da im pomogne.

Prvi mec u Berlinu protiv Luksemburzana Dinamo je dobio 4:1, a Gec je dao prvi gol. Revans se igrao 28. septembra 1983.

Taj prijatelj nedavno je dobio dozvolu da se preseli u SR Nemacku – postojala je zvanicna procedura, komplikovana, ali ne i nemoguca – da se emigrira. I on je ziveo blizu granice sa Luksemburgom.

Razmatrali su mogucnost da se nadu sa njim i pobegnu kolima, ali se to ispostavilo kao nerealna opcija. Taj prijatelj nije mogao da im pomogne, jer jos nije dobio putne isprave potrebne za prelazak granice sa Luksemburgom.

Ipak, Gec i Slegel su verovali da sansa i dalje postoji.

Falko Gotz pictured here in Dynamo Berlin colours as a 17-year-old in 1979, the year of his senior debut

Getty Images

Gec uoci debija za prvi tim Dinama

Gec je u poverenju ispricao ocu sta nameravaju da urade. Kazao je da postoji mogucnost da uskoro ode zauvek.

Tada je imao 21 godinu. Godinu dana stariji Slegel ni roditeljima nije rekao ni rec.

Utakmica je odigrana u mestu Es Sir Alzet, blizu granice sa Francuskom. Belgija je bila jos samo deset kilometara dalje od tog gradica, a Zapadna Nemacka na oko pola sata voznje.

Gec i Slegel su trazili bilo sta sto bi moglo da im donese neku prednost… Bilo kakav trenutak tisine ili konfuzije koji bi mogli da iskoriste i iskradu se.

,,Jednostavno, nije bilo moguce. Nismo imali priliku. Gde god da smo isli – u hotel, na rucak, trening, stadion – bilo smo u grupi i pratili su nas ‘prijatelji’ iz Stazija.

,,Cak smo odleteli tamo privatnim Milkeovim avionom. To nije bilo obicno turisticko putovanje. Bilo je previse opasno”.

Dinamo je u Luksemburgu pobedio sa 2:0 i fudbaleri su se vratili u Berlin. Samo nekoliko dana posto je sa sinom pricao o mogucnosti da ga vise nikad ne vidi, Gecov otac ponovo je docekao da vidi sina.

Ali nova prilika da fudbaleri ostvare plan samo sto nije stigla.

Short presentational grey line

BBC

Sledeci protivnik Dinama bio je beogradski Partizan – prvak tadasnje Jugoslavije. To je bila jos bolja prilika.

U Luksemburgu su bezbednosne mere bile na najvisem nivou, ali sada ce da bude drugacije.

Jugoslavija je takode bila komunisticka drzava, iako zvanicno nije bila deo Istocnog bloka koji je predvodio Sovjetski Savez, pa je rizik trebalo da bude manji.

I ponovo je Dinamo prvi mec igrao u Berlinu – Gec je opet dao gol i to u prvom minutu, a Dinamo je pobedio Partizan sa 2:0.

A onda je usledio put na revans u Beogradu.

Tog drugog novembra 1983, oko podneva, cela ekipa je autobusom krenula u centar Beograda. Kada su stigli, trener im je rekao: ,,Imate slobodno sat vremena. Naci cemo se ovde u jedan”.

Slegel i Gec su sedeli na razlicitim stranama autobusa.

Schlegel

Getty Images

Slegel na utakmici iz 1981.

,,Nismo pricali, samo smo se pogledali. Shvatili smo da to pravi trenutak. I znali smo da ce biti opasno”, objasnio je Slegel.

Cak i kada je ostatak ekipe krenuo u setnju, dvojica saigraca nisu htela da zapocnu razgovor, svesni da je to verovatno najvazniji trenutak u njihovim zivotima.

,,Secam se da smo bili besni zbog svih prethodnih trenutaka kada smo hteli da pokusamo, ali nismo mogli. Prvog dana posle treninga bilo je previse rizicno, kao i sledeceg dana nakon dorucka. Bilo je previse ljudi oko nas”, priseca se Gec.

,,Ali u tih nekoliko sekundi bilo nam je potpuno jasno sta moramo da uradimo. Imali smo sve u dzepovima. Dokumente i nesto novca. Jedan pogled bio je dovoljan – ovo nam je sansa. Sad ili nikad”.

Vreme je curilo. Ostatak ekipe Dinama hteo je da ide u soping, pa su se Gec i Slegel pridruzili. Usli su u obliznju prodavnicu sa plocama.

Gec je spazio da su ulaz i izlaz iz prodavnice na razlicitim stranama prostorije.

,,Slegel i ja smo se ostali jedan pored drugog dok su saigraci kupovali ploce za porodice. Ukazao se trenutak kada smo spazili izlazna vrata. Videli smo da mozemo da izademo, a da nas niko ne primeti. Kada je dosao trenutak, rekli smo – idemo”, priseca se Gec.

Polako su se iskrali iz vece grupe vodeci racuna da ih niko ne vidi. Odskrinuli su vrata, izasli i poceli da trce.

,,Kada smo izasli, nismo previse razmisljali. Samo je bilo vazno da potrcimo i sto pre pobegnemo od ostatka ekipe. Trcali smo pet minuta u jednom smeru.

,,Videli smo taksi i odmah uleteli unutra. Onda je nastala panika, jer taksista nije zeleo da nas vozi u ambasadu Zapadne Nemacke. Morali smo da nademo drugi taksi.

,,Kad smo usli u drugo vozilo, dali smo taksisti deset zapadnonemackih maraka. Mislim da smo se vozili kilometar, a verovatno bi bilo lakse da smo otisli peske. Okrenuli smo se da vidimo da li nas neko prati, ali nije bilo nikoga”.

Football: A-Juniors Club Cup Final 03/04, Berlin; Hertha BSC Berlin - SGV Freiberg Neckar 5: 0; Goalkeeper Nico PELLATZ and coach Dirk SCHLEGEL / Hertha cheer about winning the A-Juniors Club Cup 28.05.04. (Photo by Andreas Rentz / Bongarts / Getty Images)

Getty Images

Fotografija Slegela iz 2004, kada je bio trener mladih kategorija u berlinskoj Herti

Samo pola sata ranije sedeli su sa saigracima, a sada su se nalazili u ambasadi Zapadne Nemacke i sa osobljem razgovarali sta dalje.

,,Bili smo veoma nervozni. To sto smo uradili je delovalo neverovatno. I, odjednom, poceli smo razgovor o planu kako da napustimo Jugoslaviju i dokopamo se Zapadne Nemacke. Prakticno smo pravili raspored za nase zivote”.

Plan je poceo da se nazire. Prvo ce ih otici u Zagreb koji je na cetiri sata voznje od Beograda. Osoblje ambasade smatralo je da je najbolje da fudbalere sto pre izvedu iz zgrade i van Beograda.

Bilo je za ocekivati da ih vlasti prvo potraze u ambasadi. Gec i Slegel su seli na zadnje sediste sluzbenog vozila ambasade.

,,U tim trenucima samo smo razmisljali kako da prezivimo. Plasili smo se sta moze da se desi sada kada smo napravili prvi korak. Zato je najjaca emocija bila vezana za to prezivljavanje. Uradili smo sta smo morali. Ako se takva situacija ne zavrsi dobro, bicemo u velikoj nevolji”, kazao je Gec.

U zapadnonemackom konzulatu u Zagrebu Slegel i Gec su dobili lazne dokumente kako bi mogli da napuste Jugoslaviju.

Osoblje im je reklo da je obicno bezbedno automobilom preci jugoslovensko-austrijsku granicu, ali da je te nedelje situacija bila nesto drugacija.

Fudbaleri nikad nisu dobili tacno objasnjenje zasto je bilo tako, pa su odlucili da putuju vozom. Reci ce da su bili na odmoru, da su izgubili pasose, zbog cega su morali da izvade nove kako bi mogli da se vrate ,,kuci” u Minhen.

U konzulatu su ih savetovali da se ukrcaju na nocni voz iz Ljubljane koji je polazio u ponoc. Tada je bilo sest sati popodne, sto je znacilo da su oni vec sest sati u bekstvu.

Fudbaleri su u konzulatu dobili da jedu, a osoblje je delovalo opusteno – ocigledno je da su vec izvodili ovakve operacije – verujuci da ce plan biti uspesno sproveden.

Donekle su uspeli da umire Geca i Slegela. Ipak, bilo je nemoguce potpuno ignorisati rizik.

Hertha boss Falko Gotz and his assistant Andreas Thom in 2006

Getty Images

Gec (desno) je trenirao prvi tim Herte od 2004. do 2007.

Za to vreme, Gecov otac je u Berlinu ukljucio televizor da gleda prenos utakmice Partizan – Dinamo. Prenos je poceo u sedam sati, a utakmica u osam.

Njegov sin nije bio u startnoj postavi, sto ga je zacudilo, jer je vazio za jednog od najboljih igraca Dinama. Nije bilo ni Slegela. A ni jedan, ni drugi se cak nisu nasli na klupi za rezervne igrace.

Nije bilo nikakvog objasnjenja, ali je znao. Mora da se to konacno dogodilo. Da li su uspeli ili su ih uhvatili?

Pred njima je bila jos jedna prepreka.

Slegel i Gec su prebaceni u Ljubljanu. Stili su malo pre polaska voza, a u rukama su imali karte i pasose sa novim identitetima. Slegel se zvao Norman Majer, a Gec se ne seca koje mu je bilo novo ime.

Voz je krenuo. Do granice je bilo oko 30 kilometara kada se voz zaustavio. Fudbaleri su bili u polumraku spavacih kola culi korake u hodniku i stenjanje psa cuvara.

,,Bilo smo mnogo nervozni, ali je policajac koji nam je proveravao dokumente rekao da je sve u redu. To je trajalo nekih 20 sekundi. Bilo je tako lako. U stvari, nije bilo nista”, kaze Gec.

,,Ceo taj dan bili smo pod ogromnim pritiskom. Nismo ni znali sta smo zapoceli, niti kakve bi opasnosti mogle da nas vrebaju. Ali kada smo presli austrijsku granicu, a voz se nije zaustavio da bi policija skinula dvojicu fudbalera, znali smo da smo na sigurnom”.

,,Mislim da smo u Minhen stigli oko sest ujutru. Danas mi deluje neverovatno, ali mislim da smo cak uspeli da odspavamo nekoliko sati u vozu.”

Njihova imena vec su bila u novinama tog jutra. Naslovi su uglavnom glasili: ,,Istocnonemacki fudbaleri prebegli na Zapad”.

Ipak, prica se nije tu zavrsila, jer su fudbaleri ipak morali da se suoce sa posledicama.

Short presentational grey line

BBC

Diplomatsko osoblje, koje im je obezbedilo lazne dokumente, dalo je Gecu i Slegelu i uputstva kako da se ponasaju.

Trebalo je da otputuju u Gisen gde se nalazila ustanova koja je bila zaduzena za izbeglice. Stigli su kasno tokom popodneva.

Bilo je oko sedam sati kada su mogli da pozovu porodice. Slegel je pozvao majku.

,,Bila je pomalo zabrinuta. Bilo je to veliko iznenadenje jer nije znala nista o nasim planovima, ali je videla izvestaj na zapadnonemackoj televiziji. Rekao sam joj da je sve u redu, da sam na sigurnom i to je to. Znali smo da Stazi prisluskuje”, navodi Slegel.

I Gec je telefonirao kuci.

,,Roditelji su mi odmah stavili do znanja da nisu sami. Rekli su mi – u redu, ti si dobro, razgovaracemo kasnije. U takvim situacijama znate da ce nadlezni da reaguju”.

Obojica fudbalera znala su da moraju da budu veoma oprezni.

,,Kada fudbaler Dinama napusti klub, to znaci da nije dobar decko. Falko i ja smo resili da u intervjuima ne govorimo o politici, niti da kritikujemo Istok, vec da pricamo samo o fudbalu. To smo uradili zbog bezbednosti nasih porodica i nas samih”.

,,Znali smo da Stazi ima dosta saradnika i u Zapadnoj Nemackoj. Znali smo da nas spijunu posmatraju”.

Gec i Slegel zvali su Jerga Bergera, bivseg trenera mladih kategorija reprezentacije DDR koji je 1979. pobegao na Zapad.

On im je pomogao da potpisu ugovore sa novim klubovima. Odabrali su Bajer Leverkuzen, ali su morali godinu dana da cekaju na debi.

Dinamo Berlin nije zeleo da prizna ove transfere. Jednogodisnja suspenzija koju je igracima izrekla FIFA bila je neka vrsta kompromisnog resenja da se izglade stvari.

Berger je bio trener ekipe Hesen Kasel, koja je tada igrala u drugoj ligi Zapadne Nemacke. Pre nego sto je 2010. umro od raka pluca, napisao je autobiografiju u kojoj je naveo da je bio meta neuspesnog atentata tokom 1980-tih, kada su agenti Stazija pokusali da ga otruju.

Nekoliko puta je govorio i o Ludu Ajgendorfu, bivsem igraci Dinama koji je prebegao na Zapad 1979, posle meca u Kajzerslauternu. Ajgendorf je nakon prebega cesto u medijima kritikovao DDR.

U martu 1983, osam meseci pre Slegelovog i Gecovog bekstva, Ajgendorf je stradao u saobracajnoj nesreci. Berger je verovao da je u tu nesreci Stazi umesao prste.

(GERMANY OUT) football, Bundesliga, 1984/1985, Stadium am Boekelberg, Borussia Moenchengladbach versus Bayer 04 Leverkusen 1:1, scene of the match, free kick, players wall, f.l.t.r. Juergen Gelsdorf (Bayer), Anders Giske (Bayer), Falko Goetz (Bayer), Rudolf Woitowicz (Bayer), Dirk Schlegel (Bayer) (Photo by Werner OTTO/ullstein bild via Getty Images)

Getty Images

Slegel (poslednji desno) i Gec (trece sa leve strane) u dresu Bajera iz Leverkuzena, sezona 1984/85

Tokom obdukcije lekari su u Ajgendorfovoj krvi pronasli tragove alkohola, mada su prijatelji fudbalera tvrdili da on nije pio te veceri kada je poginuo.

Gec i Slegel su stigli do Bundeslige. Trenirali su sa Leverkuzenom, navikli se na novo okruzenje, ali prethodne zivote nisu mogli da ostave za sobom. Stalno su bili pod prismotrom.

,,Zato je Stazi i bio tako ozloglasen. Nadzirali su nas u Leverkuzenu, a svakodnevno su pratili i moje roditelje. I to ne tajno, jer su zeleli da ih vide. Zvali su ih na saslusanja, stalno vrsili pritisak”, navodi Gec.

,,Kada sam konacno mogao da dobijem uvid u arhivu Stazija, nasao sam stvari o kojima radije ne bih da govorim. Ali za mene je u ono vreme bilo vazno da ne govorim kako u DDR nista nije dobro i da su komunisti zli zato sto sam mogao da pretpostavim kakva ce biti reakcija”, dodao je on.

,,Dinamo je od mene napravio dobrog fudbalera. Proveo sam 12 godina u klubu. Pomogli su mi da pocnem profesionalnu karijeru. Nas motiv nije bila politika.”

Kako se blizio kraj Hladnog rata tokom u drugoj polovini 1980-tih, obojica fudbalera su pocela cesce da komuniciraju sa porodicama, a istovremeno su pruzali dobre partije na terenu kada im je istekla suspenzija.

Njihove dobre fudbalske poteze navijaci u DDR su mogli da vide svake subote kada su krisom u domovima gledali preglede kola Bundeslige. A roditelji su bili veoma ponosni.

Gec je ostao u Leverkuzenu do leta 1988. godine. Nakon osvajanja Kupa UEFA sa tim klubom, presao je u Keln.

Slegel je 1985. napustio Leverkuzen i otisao u Stutgart, gde je proveo jednu sezonu. U leto 1986. godine potpisao je za Blauvajs Berlin. Ziveo je u zapadnom delu grada u kojem se rodio. Naravno, nije prelazio na drugu stranu.

Roditelje je video tek 1987. godine u tadasnjoj Cehoslovackoj. Gecu je to poslo za rukom u leto 1988. u Madarskoj.

A onda je dosao 9. novembar 1989.

Short presentational grey line

BBC

Slegel je bio u hotelu sa saigracima kada je cuo vesti. Tek su zavrsio trening kada mu je neko u hotelskom baru, preko sanka, dobacio: ,,Hej, Dirk, srusen je zid”.

Prvo je mislio da se radi o sali. Prvih nekoliko minuta nije verovao u to, pa cak ni kada je video prve televizijske snimke. Hiljade nasmejanih gradana DDR su prolazili kontrolne punktove pored sokiranih granicara.

Sta sada?

,,Ma, daj! Zid je srusen, a ja nisam u Berlinu. Bukvalno nismo mogli da budemo dalje od Berlina, posto smo bili na gostovanju kod Salkea u Gelzenkirhenu”, rekao je Slegel.

,,Bilo je to ludo iskustvo za mene. Nesto nezamislivo. Dok sam gledao, pomislio sam, mozda je neki film. To mi je bilo potpuno neverovatno”.

,,Taj vikend, kada smo se vratili sa gostovanja Salkeu, moja porodica je konacno dosla da me poseti. Vecerali smo, razgovarali, pili”.

Gec se u decembru 1989. vratio u istocni deo Berlina prvi put nakon prebega. Otisao je pravo kuci.

,,Nista se nije promenilo”.

Tokom zimske pauze u prvenstvu proveo je vreme sa porodicom. Majka mu je tada konacno dala nekoliko njegovih stvari koje je godinama krila od Stazija.

Slegel i Gec su i 30 godina kasnije dobri prijatelji.

Uzivaju prisecajuci se hrabrog poduhvata i cesto razgovaraju o tome. Doduse, telefonom, posto zive u razlicitim delovima Nemacke.

,,Moj sin je veoma ponosan”, istice Slegel dok razgovaramo u kaficu blizu njegove kuce u zapadnom delu Berlina.

Sada mora da krene. Gec i on rade kao skauti, a posao zove.

Nisam cak morao ni da mu postavim poslednje pitanje.

,,Cesto su me pitali. Da li bih to uradio opet? Apsolutno, bez dileme. Svaki put.

,,Uradio sam to za svoj zivot. Hteo sam da oblikujem sopstvenu buducnost, da biram put kojim cu da idem”, zakljucio je Slegel.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Patrisija Arse je tumarala ulicama bosonoga, nakon nereda koji su izbili posle izbora.

Gradonacelnicu malog grada u Boliviji napali su i vukli po ulici bosonogu, onda je ofarbali crvenom bojom, a potom i osisali.

Nekoliko sati nakon toga, Patrisija Arse, koja je clanica vladajuce partije Mas, predata je policiji u Vintu.

Ovo je najnoviji u seriji sukoba vlade i njenih protivnika nakon kontroverznih predsednickih izbora.

Do sada su u tim sukobima stradale najmanje tri osobe.

Sta se dogodilo?

Grupa demonstranata je blokirala most u Vintu, malom gradu u provinciji Kokabamba u centralnoj Boliviji, nakon predsednickih izbora koji su odrzani 20. oktobra.

Prema nezvanicanim informacijama pojedinih lokalnih medija, dvojica pristalica opozicije ubijena su u sukobu sa simpatizerima sadasnjeg presednika Eva Moralesa.

Patrisija Arse

Reuters

Policija vodi gradonacelnicu u bolnicu

Policijac vozi gradonacelnicu u bolnicu

Reuters

Gradonacelnica na putu ka bolnici

Demonstranti su optuzili gradonacelnicu Arse da je pokusala sa predsednikovim pristalicama da razbije blokadu koju su postavili.

Maskirani muskarci su joj vikali su ,,Ubico, ubico” i vukli je bosonogu do mosta. Tamo su je naterali da klekne, potom su joj odsekli kosu i ofarbali je celu crvenom bojom.

Naterali su je i da potpise ostavku.

Posle su je predali policiji koja je odvela u bolnicu na pregled.

gradska skupstina

EPA

Demonstranti su zapalili neke delove gradske skupstine

Njena kancelarija je zapaljena, a prozori na gradskoj skupstini su polomljeni.

Ko je ubijen?

Osoba koja je nastradala u sukobima izmedu pristalica i protivnika predsednika Moralesa identifikovana je kao 20-ogodisnji student Limbert Guzman Vaskez.

Doktori su rekli da je Vaskez imao frakturu lobanje, koja je verovatno nastala usled dejstva eksplozivne naprave.

On je treca osoba koja je ubijena od 20. oktobra, odnosno od pocetka sukoba.

Sta je iza sukoba?

Napetosti raste od izborne noci, od kada je brojanje glasova pauzirano na 24 sata bez objasnjenja.

Prekid brojanja glasanja izazvao je sumnje medu pristalicama opozicionog kandidata Karlosa Mese, koji tvrde da je rezultat namesten kako bi Morales koji je na vlasti od 2006., ostao jos pet godina.

Konacni rezultat pokazao je da je Morales dobio nesto vise od 10 odsto glasova.

Posmatraci izbora iz Organizacije americkih drzava (OAS) izrazili su zabrinutost i revizija je u toku.

Morales je optuzio Mesa da za organizovanje drzavnog udara, a pristalice obe strane uputile su se u La Paz i druge gradove.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Prema nezvanicnim saznanjima ,,Vijesti”, menadzment ACG intenzivno radi i na uspostavljanju cjelogodisnje redovne avio-linije na relaciji Podgorica-Zagreb o cemu se trenutno pregovara sa aviokompanijama

Renomirana njemacka aviokompanija Condor, naredne sezone ponovno ce nakon duzeg niza godina, saobracati za Crnu Goru – povrdeno je ,,Vijestima” u menadzmentu Aerodroma Crne Gore.

Condor ce, kako je najavljeno, ce 1.maja naredne godine poceti sezonski saobracaj na relaciji Frankfurt-Tivat. Na toj liniji njemacka kompanija letjece jednom nedjeljno – svakog petka, avionima tipa airbus A-320, a saobracace do kraja ljetnje IATA sezone 23.oktobra. U periodu od 26.maja do 13.oktobra broj letova ce biti povecan na dva sedmicno, uvozenjem i dodatne rotacije utorkom.

Condor je inace, donedavno bio segment bankrotiralog internacionalnog turistickog giganta Thomas Cook, ali je njemacka aviokompanija – specjalizovana za turistilke letove, uspjela da uz podrsku Vlade u Berlinu, prezivi bankrot svog principala, obezbijedi neophodan svjezi kapital i da nastavi poslovanje.

Condor Flugdienst Gmbh kako je puno ime ove kompanije, posluje od 1955., trenutno ima flotu od 42 aviona i oko 4.900 zaposlenih. Ta kompanija je za Tivat vec letjela sezonski krajem osamdesetih godina proslog vijeka, a nakratko se na tivatski aerodrom bila vratila i u ljeto 2013.

Za Tivat su ove sezone redovno iz Frankfurta, Minhrna i Diseldorfa letjeli njemacka nacionalna aviokompanija Lufthansa i njena loukost podruznica Eurowings, a sezonske linije sa tivatskog aerodroma za Lajpcig, Minhen i Hanover imao je i crnogorski nacionalni avioprevoznik Montenegro Airlines. To svjedoci da je na njemackog trzistu- najznacajnijem turistickom emitivnom trzistu na svijetu, zacajno poraslo interesovanje za Crnu Goru i njenu ugostiteljsku ponudu.

Prema nezvanicnim saznanjima ,,Vijesti”, menadzment ACG intenzivno radi i na uspostavljanju cjelogodisnje redovne avio-linije na relaciji Podgorica-Zagreb o cemu se trenutno pregovara sa aviokompanijama.

ABAZOVIC OCIJENIO

Finska moze biti vazan prijatelj Crne Gore s obzirom da Zeleni koji su dio vladajuce koalicije snazno podrzavaju integraciju Zapadnog Balkana u EU, ocijenio je lider Gradanskog pokreta URA Dritan Abazovic.

On je u Finskoj razgovarao sa tamosnjom ministarkom unutrasnjih poslova Mariom Ohisalom, a susret je organizovan na marginama godisnjeg sastanka Zelenih Evrope, na kojem URA podnosi aplikaciju za clanstvo u porodicu zelenih partija.

Tokom susreta razmijenjena su misljenja o integracionim procesima i prilicno konfuznoj politici prosirenja koja je nastupila posljednjih mjeseci.

“Razgovarali smo i o u situaciji u Crnoj Gori, najvise o vladavini prava i borbi protiv korupcije. Informisao sam ministricu Ohisalo o problemima vezanih za izbore i nedostatku povjerenja u izborni proces. Finska moze biti vazan prijatelj Crne Gore s obzirom da Zeleni koji su dio vladajuce koalicije snazno podrzavaju integraciju Zapadnog Balkana u EU. Medutim, ocekuju i konkretne rezultate od zemlje kandidata”, istakao je Abazovic nakon sastanka.

Inace, partija Zelenih u Finskoj je druga po snazi, a u aktuelnoj vladi pokrivaju tri ministarstva, medu kojima je i ministarstvo inostranih poslova.

“Prilikom posljednje posjete Crnoj Gori, ministrar spoljnih poslova Finske je na pres konferenciji govorio o tome da sve izbore treba odrzati u istom danu. Ideja o slobodnim izborima nadisla je Crnu Goru i sve je vise podrske da se do njih dode. Crnogorska vlast ima sve manje prostora za manipulacije i svaki kontakt nam je vazan u borbi za osvajanje slobode”, vjruje Abazovic.

On je tokom razgovora istakao da izmjene zakona jesu vazne, ali da je njihova primjena jos znacajnija u cilju ostvarivanja ustavnih prava gradana.

BUGARSKA AMBASADORKA

Za Crnu Goru je vazno da ostane lider u evropskim integracijama, da nosi tu zastavu, da zadrzi hrabrost u sprovodenju reformi, entuzijazam na putu ka EU, a Evropska unija ce naci nacina da rijesi unutrasnje probleme, kazala je u intervjuu Dnevnim novinama ambasadorka Bugarske u Crnoj Gori Meglena Plugcieva.

“Kako god to sada izgledalo, prosirenje je i dalje visoko na agendi Brisela i clanica EU, i Crna Gora, kao ostale drzave Zapadnog Balkana ce se naci pod njenim okriljem. Prosirenje je nas zajednicki interes. Vasa drzava je prelijepa, imate divne ljude i prirodu, bogatu istoriju i kulturu. Crna Gora je velika zemlja na maloj teritoriji”, rekla je Plugcieva

Ambasadorka govori o znacaju nastavka dijaloga o prosirenju EU, o podrsci Bugarske Crnoj Gori, kao i o iskustvima njene drzave na putu ka Uniji, porucujuci da nigdje na svijetu ne postoji savez sa tolikim stepenom demokratije, zastite ljudskih i socijalnih prava kakvi su u Evropskoj uniji.

“Cvrsto sam uvjerena da EU nece dozvoliti da se Zapadni Balkan, sa bijelog platna na mapi Evrope, pretvori u crnu rupu. Sa druge strane, EU vrlo malo govori o doprinosu razvoju starih i buducih clanica, sto je greska. Vise se zna o kineskim projektima, nego onima iza kojih stoji Evropska unija”, kaze ambasadorka Bugarske.

Ona ocjnenjuje da je odgadanje pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom bilo vrlo razocaravajuce za te drzave, za citav region, ali i za Crnu Goru koja je najdalje odmakla u procesu evropskih integracija i koja ocekuje da bude prva sljedeca clanica EU.

“Dakle, ta odluka bila je zaista razocaravajuca i frustirajuca i takav osjecaj dijele i drzave clanice EU, medu kojima je Bugarska, koje su zagovornici prosirenja Unije i intenzivno rade da se taj proces sto prije nastavi. Ali, ovu odluku treba gledati iz malo sire perspektive i razmisljati o tome kako od trenutnog minusa napraviti plus. To sa jedne strane znaci da ne samo Sjeverna Makedonija i Albanija, nego i sve drzave Zapadnog Balkana treba da se mobiliziraju i da jos vise rade na reformama. Sa druge strane, EU treba da svoje probleme sto prije rijesi i da sto prije preduzme mjere na ozivljavanju procesa prosirenja. Dakle, bilo je sto je bilo, treba da trazimo rjesenja za dalje. Bugarska porucuje Crnoj Gori da nikako ne smije da se demotivise vec da, kao i do sada, nastavi da bude hrabra, zadrzi entuzijazam i motivaciju, jer zasluzuje da bude dio EU, kao i kompletan region Zapadnog Balkana”, rekla je ambasadorka.

Ona dijeli misljenje crnogorskih politicara koji kazu da Crna Gora nema druga alternativu, osim EU.

“Jer ne postoji druga unija ili drugi savez u svijetu koji ima toliko ljudskih sloboda, demokratije, socijalnih prava, toliki ekonomski razvoj. Dakle, u svijetu nema jos jedna unija poput EU. To je cinjenica i zato je vazno o tome svakodnevno govoriti gradanima”, kaze Plugcieva.

VUKSANOVIC TVRDI

Koalicione relacije su dinamicne i trebalo bi da prate potrebe nasih gradana i da daju dobar odgovor na sve drustvene izazove kako bi politika koju zajedno vodimo bila uspjesna, izjavio je poslanik HGI Adrijan Vuksanovic.

Upitan o odnosima u koaliciji na vlasti i ispunjavanju koalicionog sporazuma, on je za Dan kazao da HGI nije voden uskopartijskim interesima.

“Procesi u kojima jesmo traze od nas punu posvecenost i odgovornost, kako na lokalnom tako i na drzavnom nivou, a s ciljem da sveukupni ambijent bude bolji. Hrvatska gradanska inicijativa je izgradila imidz stranke koja nije vodena uskopartijskim interesima, vec njeguje senzibilitet za siri kontekst i opste dobro, lisena u svom djelovanju bilo kakvog ucjenjivackog ponasanja”, naveo je Vuksanovic.

Po njegovom sudu, to su prepoznali njihovi biraci i gradani, iako je to vodilo u rizik pomanjkanja stranacke infrastrukture i onih mehanizama kojima se vodi politicka borba na nasim prostorima.

“Percipirajuci vaznost trenutka u kojem smo kao drzava i drustvo, prihvatali smo podredenost manjih interesa kako bismo odbranili i ostvarili vise interese, a oni se ne ticu samo HGI, vec svih nas”, kazao je Vuksanovic.

Na pitanje sprema li se HGI za izbore u Tivtu i da li je vec sada poznato hoce li nastupiti samostalno na tim izborima, on je odgovorio da se aktivno pripremaju za te izbore, a odluka o nastupu ce tek da bude donijeta.

“Hrvatska gradanska incijativa se aktivno sprema za izbore jos od 2016. godine. Osim jasne medijske profilacije, intenzivnim djelovanjem i na polju kulture, jacanjem dobrosusjedskih odnosa Crne Gore i Republike Hrvatske, njegujemo i neposredan pristup s gradanima kako bismo i na taj nacin poboljsali percepciju nase politike”, kazao je Vuksanovic.

On je naveo da ce konacnu odluku o nacinu nastupa na izborima donijeti najvece stranacko tijelo.

“O nastupu na predstojecim izborima odluku ce donijeti sredisnji odbor HGI najvise stranacko tijelo, au saglasju s nasim biracima i simpatizerima”, saopstio je Vuksanovic.

EVROLIGA (7. KOLO)

Asvel je napravio najvece iznenadenje u ovom izdanju Evrolige i savladao Moskovljane 67:66

Cudima Zvezdana Mitrovica nema kraja.

Covjek kojeg je Evroliga u fenomenalnom video snimku pred pocetak sezone predstavila kao ,,rukija” je u debitantskoj sezoni u elitnom takmicenju srusio cetiri velikana u prvih sedam kola.

Nakon grckih giganata Olimpijakosa i Panatinaikosa, kao i Baskonije, u Vilerbanu je pao i jedan od tri najveca evropska kluba, CSKA!

Asvel je napravio najvece iznenadenje u ovom izdanju Evrolige i savladao Moskovljane 67:66, a nakon meca se vidjelo da je i sam doskorasnji selektor Crne Gore u cudu…

– Imamo mnogo utakmica i nemamo kad da slavimo pobjede, ali sada cemo morati – porucio je 49-godisnji Podgoricanin.

Heroj je bio Dzordan Tejlor, koji je 13,4 sekunde prije kraja pogodio trojku. CSKA je imao napad za pobjedu, ali je Majk Dzejms promasio preko Tonjea Dzekirija.

U pobjednickom timu najefikasniji je bio Letonac Rihards Lomazs sa 15 poena, heroj Tejlor je dao jedan manje, a Dzekiri upisao osam koseva i 13 skokova.

Podvig Asvela jos vise dobija na znacaju ako se zna da zbog povreda nisu igrala prva dva plejmejkera, Antoan Dio i Teo Maledon.

U redovima CSKA, kojem je ovo drugi poraz u Evroligi, dvocifren ucinak su imali Dzejms (14), Janis Strelnijeks (11), Kajl Hajns i Johanes Fojtman (po 10).

Barani porazeni u Beogradu 92:83, u mecu 6. kola ABA lige

Mornar je izgubio derbi protiv FMP-a 92:83, u mecu u kojem su Barani bili u igri do poluvremena. Igra izabranika Mihaila Pavicevica, u oba pravca, “raspala” se u trecoj cetvrtini, kada je domacin i zapecatio sudbinu Mornara i nanio mu treci poraz u ligi.

FMP je, tako, stigao do petog trijumfa u sest kola, a nakon dvije godine je prvi put savladao Mornar na svom parketu…

FMP-u je na startu meca trebao minut da povede 5:0, a Mornaru nesto preko dva minuta da upise prve poene na mecu (Sehovic za 5:2). Domacin je u prvih 10 minuta konstantno vodio, do sedam poena (15:8), ali je Mornar uvijek uspijevao da se vrati na zaostatak od pola kosa, koliko je bilo i na kraju dionice (19:18).

Druga cetvrtina, koju je zbog dva faula (drugi je zaradio u finisu prve dionice, kada je i izasao iz igre) propustio plej Mornara Derik Nidam, bila je prava revija koseva i losih odbrana na obje strane. FMP-u su pripale prve dvije trecine ove dionice, jer je na tri i po minuta prije odmora stigao do 13 poena prednosti (42:29).

Mornar se, medutim, vratio do poluvremena, prvo sa serijom 5:0, a onda i drugom serijom od 7:0, za minus dva (44:42), na 75 sekundi prije kraja cetvrtine. Trojkom Markote, 44 sekundi prije kraja, Barani su stigli i do prvog izjednacenja na mecu, ali je 20-tak sekundi kasnije na drugoj strani uzvratio Uskokovic, i donio tri poena prednosti domacinu na poluvremenu.

Odluka je pala u trecoj cetvrtini, u kojoj je Mornar drzao prikljucak u prva tri minuta (57:51), a onda je FMP serijom 7:0 pobjegao na 64:51, da bi minut prije kraja domacin stigao i do 17 poena prednosti (72:55) i tada prelomio mec, a onda je u posljednjoj cetvrtini rutinski priveo mec kraju…

Mornar u sljedecem kolu, 17. novembra, docekuje Zadar.

Pomocnik ministra saobracaja Milan Bankovic svjedocio u sudskom postupku po tuzbi smijenjenog direktora ZPCG

Pomocnik ministra saobracaja i pomorstva Milan Bankovic potvrdio je da je bivsem direktoru Zeljeznickog prevoza Crne Gore (ZPCG) Predragu Popovicu kazao da je postignut politicki dogovor o njegovoj smjeni, ali da to nije bio razlog njegovog razrjesenja.

Tvrdi da je u telefonskom razgovoru Popovicu najprije rekao da su ministar Osman Nurkovic i njegov resor nezadovoljni njegovim radom, dok mu je na kraju razgovora rekao da je vec postignut “politicki sporazum” o njegovoj smjeni i da je najbolje da sam podnese ostavku, kako se kroz javnost ne bi morali provlaciti njegovi losi rezultati.

On je juce pred sutkinjom Osnovnog suda u Danilovgradu Ninom Radunovic, kazao da Popovic nije ispunio ocekivanja tog resora – da redukuje broj zaposlenih i smanjuje zarade u ZPCG, koji je u najtezoj situaciji od cetiri zeljeznicka preduzeca.

“Najvise troskova u tom preduzecu islo je na zarade zaposlenih i na pocetku smo mu rekli sta od njega ocekujemo”, kazao je Bankovic.

Popovic je u aprilu 2017. godine imenovan na mjesto izvrsnog direktora ZPCG, dok ga je Odbor direktora pocetkom 2019. godine razrijesio duznosti. Nakon toga tuzio je to drzavno preduzece, obrazlazuci da je odluka upravljackog tijela nezakonita i da je smijenjen jer je politickim dogovorom njegovo mjesto pripalo nekom drugom.

Odgovarajuci na pitanje Popovicevog pravnog zastupnika, advokata Antonija Brajovica, Bankovic je kazao da bivsi direktor ZPCG od Ministarstva nije dobio nikakve smjernice u vezi sa tim kako da redukuje broj radnika i smanji zarade.

“Ali to se moglo uciniti samo na dva nacina – donosenjem akta o sistematizaciji i kolektivnog ugovora, a nista od navedenog nije ucinjeno. Najvise troskova u ZPCG odlazilo je na zarade zaposlenih, a u njegovom mandatu (Popovicevom) ti troskovi su uvecani za oko 300.000”, kazao je Bankovic.

Na pitanje Brajovica, kazao je da ne zna na sta su se tacno odnosili uvecani troskovi, jer nije dublje zalazio u statistiku.

Popovicev advokat je na to rekao da se vecina tih troskova odnosi na nakupljene presude po tuzbama radnika ZPCG u prethodnom periodu, koje su dosle na naplatu tek u mandatu njegovog branjenika.

Na pitanje Radunoviceve da li je to istina, Bankovic je kazao da se ne razumije najbolje u racunovodstvene tehnike, ali da se presude po tuzbi u izvjestajima prikazuju pod tim troskovima.

Bankovic je na pitanje Brajovica kazao da je donosenje akta o sistematizaciji bilo neophodno kako bi se ljudi otpustili, ali da Popovic, kao ekonomsita po struci, nije mogao da sam da odluci koliko je izvrsilaca dovoljno na nekom radnom mjestu, vec su to morale raditi strucne sluzbe.

“Ali smatram da je on kao direktor mogao znacajno uticati”, kazao je.

Brajovic je pojasnio da je za vrijeme Popovicevog mandata, u januaru 2019. godine, donijet akt o sistematizaciji radnih mjesta u ZPCG, kojim je predvideno otpustanje radnika za pet odsto, odnosno njih 20.

Bankovic je kazao da je aktuelni izvrsni direktor za nepunih godinu vec smanjio broj zaposlenih za 20 radnika. Brajovic je na to kazao da je uglavnom rijec o zaposlenima kojima je istekao ugovor o radu, a ne o tehnoloskom visku ili penzionisanim radnicima.

Popovic je kazao da je za vrijeme svog mandata smanjio broj zaposlenih za 12 radnika, koji su bili u stalnom radnom odnosu.

Bankovic je kazao da je Popovic za vrijeme svog mandata uradio nacrt kolektivnog ugovora, ali da se cekala saglasnost sindikata.

Naredno rociste zakazano je za 9. decembar.

Bankovic je kazao da je za vrijeme Popovicevog upravljanja Zeljeznicki prevoz povecao sopstvene prihode za oko pola miliona eura.

On je kazao da je i bilo nekih usteda kada je rijec o remontu voznih sredstava, ali nije znao da li je rijec o iznosu od oko pola miliona eura, kako je tvrdio Brajovic.

Bankovic je kazao da Ministarstvo nije odobrilo novac za opravku nekih voznih sredstava, jer je vise puta sugerisano Popovicu da ne raspisuje tendere za remonte, ukoliko za to nema novca.

Sehovic porucuje da “nece dozvoliti ulazak velikog broja diploma koje su loseg kvaliteta”

Od juce na javnoj raspravi izmjene Zakona o priznavanju inostranih obrazovnih isprava

Ukoliko diploma iz inostranstva nema uskladen obrazovni program, ishode ucenja, nivo vjestina i prakticne nastave sa diplomama crnogorskih univerziteta, nece biti priznata u Crnoj Gori.

Jednom nepriznata diploma zatvara vrata ostalim obrazovnim ispravama sa odredene inostrane ustanove.

To stoji u Predlogu zakona o izmjenama i dopunama Zakona o priznavanju inostranih obrazovnih isprava i kvalifikacija, koji je narednih 30 dana na javnoj raspravi.

“U postupku priznavanja i vrednovanja kriterijuma, radi nastavka obrazovanja, odnosno zaposljavanja, Ministarstvo moze zatraziti misljenje o ispravi od eksperta za istu ili srodnu oblast sa liste eksperata. Listu ekperata iz stava 1 ovog clana utvrduje Ministarstvo na osnovu javnog poziva. Misljenje eksperta obavezno sadrzi obrazlozenje sa predlogom za priznavanje ili odbijanje zahtjeva za priznavanje isprave. Jednom dato misljenje eksperta za odredeni inostrani obrazovni, odnosno studijski program, vazi za sve naredne slucajeve priznavanja inostrane isprave kada je inostrana isprava stecena zavrsetkom istog studijskog programa na istoj ustanovi”, stoji u Predlogu.

Ministar prosvjete Damir Sehovic kazao je juce “Vijestima” da je “Crna Gora malo trziste i da nece dozvoliti ulazak velikog broja diploma koje su loseg kvaliteta”.

“Imajuci u vidu znacajan broj zahtjeva za priznavanjem od cega je nemali broj sa privatnih ustanova, jasno je da smo morali krenuti u preslaganje sistema priznavanja. Takode, nas cilj je istovremeno usmjeravanje svih mladih ljudi da se okrenu fakultetima koji su kvalitetniji, pa cak iako zahtijevaju dodatni trud”, istice Sehovic.

Sehovic
Sehovic(Foto: Boris Pejovic)

Cilj nije, kaze on, niti ce se to desavati, da se oteza bilo kome ko je na kvalitetan nacin zavrsio reprezentativnu visokoskolsku ustanovu, vec ce njima proces biti i olaksan.

“Fokus ovih izmjena su, dakle, one situacije gdje postoje znacajne neusaglasenosti i diskrepance, uslovljene cinjenicom da su stecene na fakultetima koji su manje kvalitetni. Svjesni smo da uvodenje ovakvih dodatnih kriterijuma i zahtjeva nece biti popularno, ali nas zadatak nije da olaksavamo nedostatku kvaliteta da ude na nase malo trziste, vec upravo suprotno”, ocijenio je Sehovic.

13,5 hiljada zahtjeva za nostrifikaciju inostranih diploma dobilo je Ministarstvo prosvjete od 2011. do kraja 2016. Najveci broj od toga je i priznat, a uglavnom se radi o diplomama iz drzava regiona. Takode, nosioci tih diploma su uglavnom crnogorski drzavljani.

Podsjeca i da je Crna Gora potpisnik Konvencije o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu poznatija kao Lisabonska konvencija od 2004. Ova Konvencija je stupila na snagu 2006.

“Naravno, kako je Crna Gora potpisnica Lisabonske konvencije, nema nikakve sumnje da cemo se i dalje pridrzavati njenih principa. No, nase je pravo, a i smatra se pozeljnim, dalje te principe razraditi na nacionalnom nivou. Mi smo, kako smo vec govorili, malo trziste, i necemo dozvoliti ulazak velikog broja diploma koje su loseg kvaliteta”, porucio je on.

Podsjetio je i na to da je Ministarstvu oduvijek na raspolaganju krivicna prijava kao mehanizam borbe protiv nekvalitenih diploma.

“Ali se taj mehanizam odnosi na one situacije u kojima je isprava falsifikovana, sto je regulisano i posebnim zakonom. I mi smo naravno taj mehanizam maksimalno koristili. U posljednje cetiri godine podnijeto je sigurno 70 krivicnih prijava. Uzevsi u obzir visok broj podnesenih krivicnih prijava, namece se upravo zakljucak da je pitanju priznavanja potrebno posvetiti se detaljno. Upravo to je bio nas cilj kada smo krenuli u izmjene Zakona. Najlakse je ostaviti stanje kakvo jeste, ali ako zelimo da stvaramo drustvo kvaliteta, moramo biti spremni i na neke poteze koji nijesu populisticki niti popularni, ali jesu dobri za drzavu”, zakljucio je Sehovic.

  • Naredne tri godine izazovne, na naplatu stiže najviše novca
    on 22/12/2024 at 18:43

    U naredne tri godine Crnoj Gori na naplatu stiže dvije milijarde eura starog duga, a najveći dio Ministarstvo finansija planira da vrati novim zaduživanjem. Takav pristup kritikuju iz opozicije jer je, kažu, pokazatelj neodgovorne ekonomske politike, dok iz vlasti smatraju da je jedino rješenje jer je riječ o naslijeđenim dugovima prethodne vlasti.

  • Na prodaju imovina Vektre Montenegro za 1,6 miliona eura
    on 22/12/2024 at 10:11

    Stečajna uprava Vektre Montenegro raspisala je novi oglas za prodaju dijela imovine tog preduzeća, po ukupnoj početnoj cijeni od 1,6 miliona eura.

  • Analiza poslovanja "Port of Adria” u februaru, onda odluka o kupovini
    on 22/12/2024 at 06:01

    Na tender za nabavku treće mobilne dizalice u Luci Bar za sada se prijavio samo jedan ponuđač, kompanija “Liebherr” iz Rostoka u Njemačkoj. Direktor naše najveće trgovačke luke Ilija Pješčić kaže da se nada da će Luka Bar treću dizalicu imati krajem jula naredne godine. Direktor Luke Bar očekuje da će kompanija "Hamburg port Consulting", u prvoj polovini februara naredne godine, završiti  detaljnu analizu poslovanja kompanije "Port of Adria”

  • Obavezna rezerva 307,79 miliona eura
    on 21/12/2024 at 17:18

    Obavezna rezerva banaka na kraju novembra je, prema podacima Centralne banke (CBCG), iznosila 307,79 miliona eura.

  • Potpisan ugovor za rekonstrukciju puta Petnjica – Bioče
    on 21/12/2024 at 09:44

    Uprava za saobraćaj potpisala je Ugovor sa kompanijom Bemax za rekonstrukciju saobraćajnice koja povezuje Petnjicu i Bioče, u dužini od oko devet kilometara.

  • Radulović: Pomorska linija Bar-Bari kreće krajem juna
    on 21/12/2024 at 09:35

    Pomorska linija Bar-Bari biće krajem juna ponovo uspostavljena, u saradnji s hrvatskom Jadrolinijom, saopštio je ministar pomorstva Filip Radulović i dodao da saobraćati do kraja septembra.

  • Inflacija u novembru u SAD-u sporija od očekivane
    on 21/12/2024 at 07:13

    Indeks privatne potrošnje (PCE) u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) u novembru je dostigao godišnji rast od 2,4 odsto, te mjesečni od 0,1 odsto.

  • Rekordna godina za Aerodrome, opslužili skoro tri miliona putnika
    on 20/12/2024 at 14:57

    Za Aerodrome Crne Gore tekuća 2024. godina je rekordna i po prometu putnika i po bruto poslovnim prihodima. To je sa konferencije za medije u Podgorici poručio izvršni direktor, Roko Tolić.

  • Najviše jahti u Crnoj Gori imaju državljani Srbije
    on 20/12/2024 at 09:33

    Pod crnogorskom zastavom plove jahte u vlasništvu državljana i kompanija iz 49 različitih zemalja. Među njima su najbrojniji vlasnici iz Srbije, Rusije i Crne Gore, ali i iz Sjedinjenih Američkih Država, Švajcarske, Italije, Kazahstana. U crnogorski registar jahti svoja plovila upisali su državljani i kompanije iz egzotičnih država poput Sejšela, Maršalskih Ostrva, Hong Konga…

  • Vlada donijela odluku o osnivanju Razvojne banke
    on 19/12/2024 at 18:36

    Vlada je donijela odluku o osnivanju Razvojne banke Crne Gore, čiji je osnivački kapital 107,5 miliona eura.