MINISTAR POTVRDIO

Muškarac iz Subotice (43) prva je osoba oboljela od korona virusa u Srbiji.

Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar potvrdio je na vanrednoj konferenciji za novinare da je registrovan prvi slučaj koronavirusa u Srbiji. Kako je ministar objasnio, riječ je o čovjeku koji ima 43 godina i koji je boravio u više navrata u Budimpešti. On se osjeća dobro, rekao je Lončar.

Lončar je izjavio da nema razloga za paniku.

“Bilo je pitanje sata kada će se desiti”, rekao je on.

Dodao je da je Srbija apsolutno spremna za koronavirus, rekavši da će se odraditi “sve što struka nalaže”.

Naglasio je da će se nastaviti sa transparentnim obaveštavanjem o slučaju koronavirusa u Srbiji.

Ministar zdravlja Srbije je objasnio da čovjeku koji je obolio od koronavirusa u Budimpešti živi sestra koja je imala respiratorne tegobe i temperaturu.

“Čovjek je bio krajnje odgovoran, samoizolovao se i poslao djecu na selo. Ostao je samo sa ženom koja mu je samo donosila hranu”, rekao je ministar.

Dodao je da je jutros stigao test koji je pokazao da je pozitivan na koronavirus.

“On je u izolaciji u bolnici u Subotici. Uzete su u rad analize svih osoba koje su bile u kontaktu sa njim”, rekao je Lončar.

Do 6. marta u nacionalnoj referentnoj laboratoriji Instituta Torlak testirano je ukupno 60 osoba.

KORONAVIRUS

U Hrvatskoj je povećan broj oboljelih od korona virusa i sada on iznosi 11, saopštio je jutros hrvatski štab civilne zaštite.

Novooboljeli je bliski kontakt jednog od dvoje oboljelih u Varaždinu.

Uz oboljele u Varaždinu još je troje zaraženih u Zagrebu, koji su iz bliskog kruga ljudi, kao i na petoro u Rijeci, takođe članova iste porodice.

Na predlog Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, ministar zdravstva Vili Beroš u četvrtak je proglasio opasnost od epidemije zaraznih bolesti kao administrativnu mjeru, koja mu omogućava da preraspoređuje ljude i opremu koja se nalazi u zdravstvenom sistemu.

Beroš je rekao da je epidemiološka situacija u Hrvatskoj trenutno obećavajuća i zadovoljavajuća, jer se radi samo o tri žarišta. On je objasnio da su svi kontakti oboljelih djelovanjem epidemiološke službe brzo detektovani i stavljeni pod kontrolu.  

BOŠKO JAKŠIĆ

Vašington insistira na brzini. Moskva poručuje da ne treba žuriti. Rusiji odgovara status kvo jer na taj način može kosovski problem da koristi kao ključni kanal svog uticaja na Srbiju, piše novinar Boško Jakšić, u novom autorskom tekstu koji prenosi Pobjeda.

Piše: Boško Jakšić

Da li se posle decenija krize koja je kulminirala proglašenjem kosovske nezavisnosti 2008, najduži i najopasniji konflikt Zapadnog Balkana približava kraju – kako žele Amerikanci, ili će se zadržati u zamrznutom stanju – kako žele Rusi?

Srpski predsednik Aleksandar Vučić postavljen je na raspeće interesa dve velike sile koje su region sa periferije prebacile na mapu njihovih strateških interesa, dok je kosovski premijer Aljbin Kurti suočen sa otporom na domaćoj sceni.

BEOGRAD-BRISEL-PRIŠTINA

U središtu polemika je pitanje takse od 100 odsto koje je Priština krajem 2018. zavela na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, jedine dve države regiona koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Srpski izvoz na Kosovo je sa više od 450 miliona eura spušten na samo oko deset miliona, ali finansijska dimenzija odluke manje je važna od političke. Beograd je ukidanje carina postavio kao preduslov nastavka briselskog dijaloga koji je zbog toga i prekinut novembra 2018.

Evropska unija tada se bavila izborima za Evropski parlament, a posle toga usledili su meseci konstituisanja novih instutucija. Kosovski problem je i formalno potisnut u drugi plan, iako je i u godinama pre toga Brisel, kao zvanično jedini posrednik u dijalogu, delovao anemično, bezidejno i nedlučno. Bivša šefica diplomatije EU jednostavno je bila nedorasla izazovu.

Amerikanci su već krajem 2018. pokazali da nemaju nameru da više tolerišu evropsku sporost. Kako su i dotle, u senci, prisustvovali briselskim sastancima, nije im bilo teško da krenu u diplomatsku ofanzivu čijoj su brzini i intenzitetu kapitalno doprineli Rusi šireći svoj uticaj po Zapadnom Balkanu.

Predsednik Donald Tramp je decembra te godine uputio pismo predsednicima Vučiću i Tačiju u kome ih poziva da reše problem i podseća da bi bila ogromna šteta da se propusti ,,jedinstvena prilika za mir, bezbednost i ekonomski rast“. Predsednik Srbije je dva meseca kasnije uzvratio pismom tražeći podršku SAD za pronalaženje trajnog i održivog rešenja. Događaji se od tada odvijaju uočljivo brzo.

AMERIČKI PLAN

Beograd pozdravlja “nov pristup” Amerike. Vučić u avgustu 2019. izjavljuje da “mnogo više veruje” Džonu Boltonu, tadašnjem Trampovom savetniku za nacionalnu bezbednost, nego mnogim ljudima iz Stejt departmenta.

Bolton je nagovestio da bi moglo da se razgovara o ideji ,,razgraničenja“, razmene teritorija između Srbije i Kosova koju je Vučić potom lansirao kao sopstvenu, iako je i Mogerini nagoveštavala da se o tome tajno razgovaralo u Briselu.

I dok se šef srpske diplomatije zahvaljivao Vašingtonu pozivajući Srbe koji žive u SAD da glasaju za Trampa, EU je, predvođena Nemačkom, stala na stanovište da bi bilo kakva promena granica mogla da vodi širenju sukoba po Zapadnom Balkanu. Tačijevi politički protivnici u Prištini otvorili su oštru kampanju protiv predsednika optužujući ga da pregovara na svoju ruku.

U septembru, samo mesec dana pošto je Stejt department imenovao Metju Palmera za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, po medijima kruže skice tajnog plana: podela Kosova, očuvanje celovitosti BiH uz ustupke Republici Srpskoj, veća autonomija za Albance u Severnoj Makedoniji, ekonomski paket od deset milijardi dolara…

Da su Amerikanci rešeni da kosovski problem bez prevelikog čekanja pošalju ad akta, potvrđeno je kada je u oktobru Ričard Grenel imenovan za Trampovog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine. Grenel, lični prijatelj šefa Bele kuće i ambasador u Berlinu, dobio je priliku da pokaže da je tvrd pregovarač, da ne trpi mnogo oponiranja i da – po uzoru na svog šefa – posao koga se prihvati želi da obavi uspešno i brzo.

Grenel je za kratko vreme ostvario više nego EU godinama. Za manje od mesec dana od početka ove godine, SAD su osigurale dva sporazuma između Srbije i Kosova: o uspostavljanju avio-linije, železnice i izgradnji auto-puta.

Grenel je Prištini poručio da bezuslovno ukine takse. Premijer Kurti shvatio je da nije u poziciji da se suprotstavi Amerikancu koji je odmah zahtevao ukidanje taksi, kao što je to tražila i EU koja se, posle konstituisanja novih institucija, tek priprema za konkretniji angažman u rešavanju konflikta.

Vašington insistira na brzini. Moskva poručuje da ne treba žuriti. Rusiji odgovara status kvo jer na taj način može kosovski problem da koristi kao ključni kanal svog uticaja na Srbiju, da se predstavlja kao zaštitnik ,,srpskog Kosova“, da umješno naplaćuje zahvalnost Srbije. Sutuacija je počela da se raščišćava: ukidanje kosovskih taksi, prekid srpske kampanje, obnova dijaloga koji je u hibernaciji…

Ali, zbog spremnosti da ukine takse, opozicija Kurtija optužuje da je ,,varalica, prevarant i slabić“. Bivši premijer Ramuš Haradinaj kaže da se ,,predao Srbiji, što je početak povratka Srbije i Rusije na Kosovo“. Tačijev savetnik naziva ga ,,plitkim“.

Uprkos tome, Kurti u pismima Trampu i državnom sekretaru Majk Pompeu obećava da će Kosovo 15. marta početi sa ukidanjem taksi na sirovinske proizvode, dok bi one u potpunosti bile ukinute od 1. aprila ukoliko Srbija ukloni trgovinske barijere sa Kosovom i prekine kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.

BEOGRAD NA POTEZU

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je tu kampanju hvalio kao lični uspeh, baš kao i sprečavanje prijema Kosova u Unesko ili Interpol. Odustajanje ne bi trebalo da je problem, ali najteže tek predstoji iako Vučić nema ozbiljan otpor opozicije u zemlji, jer ona i nema izgrađen stav oko Kosova.

Sada je Beograd na potezu. Vučić se žali na ,,narod“ koji ne želi rešenje koje je ponudio pre tri godine – razgraničenje. Zašto bi srpska javnost bila kriva kada, sem te reči, ništa drugo nije znala o planu? Ako je neko oborio ideju razgraničenja, onda je to nemačka kancelarka. Možda je taj plan direktna žrtva tenzičnih odnosa Angele Merkel i Trampa, ali svakako nije “narod”.

Vučić sada očekuje “usaglašeni plan zapadnih saveznika”;”svejedno da li će prvo Evropljani ili Amerikanci izaći s tim”. Kada, to je otvorena opcija, ali ne sumnja da se radi o ponudi koju “ne možemo da prihvatimo, a ne bi smeli da odbijemo”. Zvuči kao reči proročice Pitije, ali je jasno o čemu se radi: rešenju konflikta na bazi uzajamnog priznavanja Srbije i Kosova.

Američka administracija nikada nije krila da svako rešenje podrazumeva uzajamno priznavanje. Tako kažu i u Prištini. Odnosi Srbije i Kosova moraju se rešavati u okviru dijaloga “koji bi kulminirao uzajamnim priznanjem”, ističe Kurti.

Kako je decenijska mantra raznih beogradskih političara da Srbija ,,nikad to neće učiniti“, Vučić se našao u ozbiljnim problemima kojima je sam kolosalno doprineo u vremenima dok je bio u nacionalističkoj Radikalnoj stranci Vojislava Šešelja i u Vladi Slobodana Miloševića.

“Ne brinite, tad ću da uradim ono što je najbolje za Srbiju, ali svakako neću da prihvatim ono što bi bila sramota Srbije ili ponižavanje Srbije”, kaže Vučić svestan da je u poziciji da on objasni “narodu” šta je sramota, a šta nije. Dodatno pripremajući teren, javnosti poručuje da bi odbijanje zapadnog plana moglo da vodi sankcijama prema Srbiji, a to bi predstavljalo ,,strašan problem“.

INSISTIRANJE VAŠINGTONA

Vašington insistira na brzini. Moskva poručuje da ne treba žuriti. Rusiji odgovara status kvo jer na taj način može kosovski problem da koristi kao ključni kanal svog uticaja na Srbiju, da se predstavlja kao zaštitnik ,”srpskog Kosova”, da umešno naplaćuje zahvalnost Srbije.

Sutuacija je počela da se raščišćava: ukidanje kosovskih taksi, prekid srpske kampanje, obnova dijaloga koji je u hibernaciji…

Da su Amerikanci rešeni da kosovski problem bez prevelikog čekanja pošalju ad akta, potvrđeno je kada je u oktobru Ričard Grenel imenovan za Trampovog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine. Grenel, lični prijatelj šefa Bele kuće i ambasador u Berlinu, dobio je priliku da pokaže da je tvrd pregovarač, da ne trpi mnogo oponiranja i da – po uzoru na svog šefa – posao koga se prihvati želi da obavi uspešno i brzo

Posle nedavne Vučićeve posete Vašingtonu i njegovog susreta sa Tačijem, raste uverenje da će rešenje za decenijski problem oko Kosova biti neki Pax Americana. “Amerika nam je potrebna kao prijatelj, a ne kao neko sa kim ćemo tobože da se bijemo, pošto je to kao da sa Tajsonom uđete u ring”, rekao je predsednik Srbije posle susreta sa državnim sekretarom Pompeom iako je po povratku u Beograd demantovao da je postignut dogovor.

Tači je izjavio da “i Kosovo i Srbija treba da iskoriste ovaj zamah i priliku iz Vašingtona. Za proces postizanja konačnog sporazuma od vitalnog je značaja da obe strane, i Kosovo i Srbija danas imaju poverenje u rukovodstvo SAD da se putem njih može postići konačni dogovor”.

“Odnosi Kosova i Srbije su od izuzetne važnosti za administraciju Donalda Trampa”, objavio je potom na Tviteru američki Savet za nacionalnu bezbednost.

Rešenje će svakako morati da sačeka aprilske izbore u Srbiji. Lider vladajuće Srpske napredne stranke sprema se da na izborima napravi zalihu podrške koja će se bez sumnje urušiti kada bude potpisao famozni “pravno obavezujući sporazum” sa Kosovom.

Ali, on je upravo za to i pravljen 2008. kada je napustio radikale.

S. MAKEDONIJA

Negativan je danas obavljeni kontrolni test jedne Skopljanke, jedine osobe do sada oboljele od koronavirusa u Sjevernoj Makedoniji, saopštilo je Ministarstvo zdravlja.

Kako se navodi, uz tu oboljelu osobu, danas je kontrolno testirana i njena kćerka, a obje su u izolocijii u Klinici za infektivne bolesti u Skoplju, i rezultat je bio negativan.

“Test pacijetkinje je negativan na koronavirus, što znači da opada njena infektivnost, ali po procedure biće ponovljen za 48 sati. Na koronavirus je negativna i njena kćerka”, objavilo je Ministarstvo zdravlja.

Prvi i do sada jedini slučaj novog koronavirusa u Sjevernoj Makedoniji potvrđen je 26. februara kod 50-godišnje žene iz Skoplja, koja je prethodno mjesec dana bila u Italiji.

Saopšteno je da su negativni i testovi jednog Australijanca i jednog Singapurca za koje se prije podne sumnjalo da bi mogli biti zaraženi koronavirusom.

Ta dva stranca su prije podne izolovana u jednom hotelu u centru Skoplja.

U saopštenju piše da će oni danas biti upućeni na Kliniku za infektivne bolesti “na tretman sa odovarajućom dijagozom”.

Državljani Australije i Singapura, testirani pošto je hotel prijavio da su u posljednja tri dana imali simptome slične prehladi, u Skoplje su doputovali prošlog petka, 28. februara, avionom “Viz era” iz Kelna.

NOVA MJERA

Ministar zdravstva Hrvatske Vili Beroš potvrdio je da je proglašena nova mjera za sprečavanje širenja koronavirusa – opasnost od epidemije, prenosi Indeks.hr.

Beroš je proglašenje te mjere najavio jutros, a pojasnio je kako se radi samo o administrativnoj mjeri, te da se to ne odnosi na zatvaranje škola.

U međuvremenu je mjera opasnosti od epidemije i proglašena.

Riječ je, kako je pojasnio Beroš, o mjeri koja omogućava mobilizaciju svih resursa u zdravstvu za suzbijanje epidemije, a više će o svemu biti riječi na redovnoj konferenciji za novinare Stožera za civilnu zaštitu u 16 sati.

“Proglasili smo opasnost od epidemije”, potvrdio je Beroš za Dnevnik.hr.

“To olakšava ministru da mobilizuje sve resurse u zdravstvenom sastavu, po potrebi premješta infektologe i druge zdravstvene radnike”, rekao je i još jednom podvukao da nije riječ o višem stepenu ugroženosti, jer je situacija u Hrvatskoj zadovoljavajuća.

Naglasio je kako zasad nema govora o zatvaranju škola. Naime, jutros je s ministarkom obrazovanja spomenuo tu mogućnost, zbog čega je reagovao premijer Andrej Plenković kritikujući činjenicu da se ta informacija pojavila u javnosti.

“Ni na koji način nijesam rekao da se u ovom trenutku planira zatvaranje škola, rekao sam da smo spremni na sve scenarije, pa i na taj ako bude potrebe”, objasnio je jutrošnju izjavu.

Beroš je otkrio da se u ovom trenutku ne razmišlja ni o kakvim novim mjerama.

Ipak, objasnio je da se za svako javno okupljanje evaluira potencijalni rizik, ali da generalne zabrane nema.

Ne razmišlja se ni o zatvaranju granica, a o svemu će sjutra razgovarati s kolegama u Evropskoj uniji.

STOLTENBERG

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je juče u Zagrebu da će Sjeverna Makedonija za nekoliko sedmica postati 30. članica Sjevernoatlantskog saveza.

“Pozdravljamo činjenicu da je Hrvatska bila snažan zagovornik politike otvorenih vrata NATO-a”, rekao je Stoltenberg novinarima u Zagrebu poslije susreta s predsjednikom Hrvatske Zoranom Milanovićem.

Milanović je rekao da je sa Stoltenbergom razgovarao o situaciji u svijetu, regionu, Siriji, problemu migranata, ali prije svega o prisustvu, radu i učešću hrvatskih jedinica u misiji u Avganistanu.

“Kada je u pitanju misija u Avganistanu, a u svetlu najnovijih dogovora i ugovora između SAD i talibana, Hrvatska će posmatrati šta se događa i polako, ali sigurno, povlačiti se iz te misije”, kazao je Milanović.

Stoltenberg, koji je u Zagrebu povodom neformalnog sastanka ministara odbrane i spoljnih poslova članica EU o bezbjednosnim izazovima i krizama, o aktuelnim problemima razgovarao je i sa premijerom Hrvatske Andrejom Plenkovićem.

KOSOVO

Mađarska namjerava da iduće godine preuzme komandnu dužnost u mirovnoj misiji na Kosovu, što bi bilo prvi put da država iz regiona bude na čelu međunarodnih snaga Kfora, prenosi portal Balkanska bezbjednosna mreža.

Kako se navodi u tekstu (www.balkansec.net), to je u Vašingtonu izjavio mađarski načelnik Generalštaba Ferenc Korom, u razgovoru sa zamjenikom načelnika združenog Generalštaba SAD generalom Džonom Hajtenom.

Ukoliko Mađarska dobije podršku za tu inicijativu, mjesto komandanta Kfora prvi put preuzeće jedna država iz regiona, a time bi se prekinula i dosadašnja praksa da na čelo misije dolaze oficiri zapadnoevropskih članica NATO.

Najava mađarskog načelnika Generalštaba dolazi poslije nedavne odluke Budimpešte da pojača svoj kontigent u Kforu sa još 100 vojnika.

Mađarska od svih država regiona ima najviše vojnika u misiji Kfor koja ukupno broji 3.526 ljudi iz 27 zemalja.

Mađarski kontigent sastavljen je od 385 ljudi u sastavu Taktičkog rezervnog bataljona. To je jedinica posebne namjene direktno potčinjena komandantu misije. Obučena je i opremljena za borbu protiv nasilja, obezbedjivanje konvoja, osmatranje i pružanje pomoći unesrećenom stanovništvu.

Mađarski bataljon smatra se ključnom interventnom snagom za zaštitu stanovništa i sprečavanje eventualnog nasilja kakvo se dogodilo 2004. godine.

Prvi čovjek Kfora trenutno je general Mikele Rizi i on je jedanaesti oficir iz Italije koji predvodi tu misiju.

Od 2000. godine do danas komandanti Kfora bili su generali Velike Britanije (jednom), Francuske (tri puta), Njemačke (sedam puta), Norveške (jednom) i Španije (jednom).

Pored uloge u misiji Kfor, Madjarska na osnovu ugovora sa NATO od 2014. godine obavlja kontrolu gornjeg sloja vazdušnog prostora Kosova.

VLADA ODLUČILA

Vlada Slovenije zaustavila je uvođenje 5G tehnologije.

Kako prenose regionalni mediji, Vlada je s dnevnog reda skinula strategiju regulatorne agencije AKOS o raspodjeli frekvencijskog spektra za 5G na predlog ministra za upravu Rudija Medveda.

On je za slovenačke medije saopštio da su pitanja o štetnosti 5G tehnologije legitimna, prenosi SEEBiz.

Slovenija je prva zemlja u svijetu koja je Ustavom zaštitila vodu kao ljudsko pravo i javno dobro i time osigurala da njeni izvori pitke vode, kao budući, možda najvažniji strateški resurs, ostanu nacionalno dobro.

Odlaganjem rasprave o odobrenju frekvencijskog spektra za 5G, dok se ne istraže efekti te tehnologije na ljude i okolinu, učinjen je dodatni iskorak u zaštiti zdravlja i očuvanja prirode.

BiH

U Bosni i Hercegovini, tačnije u Banjaluci, potvrđen je drugi slučaj zaraze koronavirusa. Prema zvaničnim informacijama, zarađeno je i dijete.

Na vanrednoj konferenciji za štampu ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić izjavio je da je riječ o banjalučkom radniku koji je došao iz Italije, a pozitivno na koronavirus je i njegovo dijete, dok je supruga negativna.

Na konferenciji za medije rečeno je i da je pacijent smješten u Univerzitetskom kliničkom centru RS, da je dobrog opšteg stanja, da je imao blagu temperaturu. Njegovo dijete, koje je takođe testirano i koje je pozitivno na koronavirus pohađalo je prethodnih dana nastavu u OŠ “Branko Ćopić”, zbog čega će ta škola biti zatvorena, javio je portal Srpskainfo.

U toku je dezinfekcija škole “Branko Ćopić” iz preventivnih razloga, nastava će biti obustavljena danas i sjutra.

“U momentu dolaska naše ekipe, đaci su već napustili školu i otišli kućama. Predstavnici higijensko epidemiološke službe su tu, vrše dezinfekciju i očekujemo početak nastave u ponedjeljak”, rekla je za Srpskainfo direktorka škole Branislava Pejašinović.

Inače, virus koji je potekao iz kineskog grada Vuhana proširio se na sve kontinente.

U našem okruženju registrovani su i slučajevi u Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Italiji, Sjevernoj Makedoniji…

PO JEDAN ZARAŽENI

U Republici Srpskoj zabilježen je prvi slučaj lica zaraženog virusom korona, potvrdilo je ministarstvo zdravlja Republike Srpske. U Sloveniji je u srijedu otkriven prvi slučaj infekcije novim koronavirusom, saopštio je na svom Twitter profilu slovenski premijer u odlasku Marjan Šarec, a riječ je o Marokancu koji je u Sloveniju doputovao preko Italije.

Јoš nema detalja o licu koje je zaraženo, a iz ministarstva zdravlja RS za danas u 9 časova najavili su konferenciju za novinare.

U sloveniji je nulti pacijent Marokanac koji je u Hrvatsku stigao iz Slovenije i posjetio svog doktora koji ga je poslao na infektivnu kliniku u Ljubljani, gdje mu je uzet bris i napravljen test koji se pokazao pozitivnim.

Vlada je sinoć objavila da se utvrđuju kontakti zaraženog kako bi se spriječilo širenje zaraze, a pacijent je smješten na infektivnu kliniku u Ljubljani.

Šabeder je za Slovensku televiziju kazao da je oboljeli Marokanac koji živi u Sloveniji u koju se je vratio preko Italije, gdje je najprije sletio avionom.

Kako je za Slovensku televiziju kazala Maja Sočan iz Instituta za javno zdravlje, pacijent je prema informaciji iz bolnice u koju je smješten u “dosta dobrom stanju”.